logo Ronilački klub


Ronilačka boca

Boce su zapravo rezervoari komprimovanog vazduha. Uglavnom se proizvode od čelika i aluminijuma, u raznim bojama i veličinama i sa raznim radnim pritiscima (najčešće 200 bara). Zbog visokog pritiska u boci, ronioci moraju biti pažljivi prilikom rukovanja.

Vise informacija ovde

Boce

Zidovi čeličnih boca su debljine 4-5 mm, dok su zidovi aluminijumskih deblji (oko 11 mm). Kod boca iste zapremine, čelična boca će biti lakša zbog ove razlike u debljini zidova, iako je aluminijum lakši materijal od čelika. Zbog ovoga će aluminijumske boce biti i glomaznije.

Kada su pune, čelične boce su prilično negativno plovne, dok kao prazne zadržavaju malu negativnu plovnost (upamtite da je težina vazduha 1,2 grama po litru). S druge strane, aluminijumske boce će na početku biti blago negativno plovne, a na kraju će steći pozitivnu plovnost. Ovaj faktor se mora uzeti u obzir kod određivanja količine tegova.

Čelične boce će pre "pasti na testu" zbog korozije koja se u njima stalno odvija. Aluminijumske boce su podložne oksidaciji, čiji je rezultat sloj koji sprečava pojavu korozije i dalja oštećenja. I jedne i druge se spolja farbaju radi zaštite i da bi pod vodom bile što vidljivije.

Ventilska grupa

Ventilska grupa, tj. ventil za otvaranje i zatvaranje boce, nalazi se na vrhu boce i na nju se montira prvi stepen regulatora. Postoje internacionalni ("uzengija") i DIN ventili (ovo se odnosi na način priključenja regulatora na bocu). Kod nas se uglavnom koriste internacionalni ventili, dok su DIN još uvek retki: koriste se u speleo-ronjenju, kao sigurniji, i na bocama čiji je radni pritisak veći od standardnih 200 bara.

Disaljka

Disalica omogućava onome ko je koristi da diše dok leži sa licem u vodi. Ovo u mnogome olakšava plivanje na površini, a takođe dozvoljava korisniku da neprekidno gleda pod vodu sa površine. U svom najprostijem obliku, disalica se sastoji iz dvtext-warninga dela: usnika, koji se drži zubima i usnama, i čvrste ili savitljive cevi koja stoji okrenuta na gore iznad polu-potopljene glave. Vrh cevi je otvoren i omogućava korisniku da diše bez rizika od utapanja.

Vise informacija ovde

Disaljke

Disalice najčešće imaju oblik slova L ili J. Tipična dužina bila bi oko 40-45cm. Ukoliko je cev predugačka biće potreban veći napor da bi se ispraznila, a ako je prekratka u nju će ulaziti voda. Prečnik cevi trebao bi da bude oko 20mm. Ako je preširoka, biće veoma teško isprazniti je. Ako je preuska, u velikoj meri će otežavati disanje.

Izbegavajte disalice koje imaju složene pregibe ili ventile na otvorenom kraju. Neke disalice (tipa "purge")na donjem kraju imaju ventile koji pomažu prilikom pražnjenja i koje neki ljudi smatraju korisnim.

Većina disalica već ima prsten ili kopču kojom se pričvršuje za kajš maske (obično sa leve strane maske, pošto je većina regulatora "desnog tipa"). Tu će uvek biti spremna za upotrebu. Kod normalnog ronjenja, mnogi ronioci više vole da je drže na nekom drugom mestu, možda ispod kajša ronilačkog noža ili u džepu prsluka za kontrolu plovnosti, i da je odatle uzimaju po potrebi. Kao i kod maske, od velike je važnosti da disalica u potpunosti odgovara onome ko je nosi.

Instrumenti

Zbog uticaja koji boravak u podvodnoj sredini ima na ljudski organizam, tokom i posle zarona je neophodno znati:
  • maksimalnu dubinu zarona
  • trenutnu dubinu na kojoj se ronilac nalazi
  • trenutni pritisak u boci
  • ukupno vreme provedeno pod vodom
  • tačno vreme izrona

Vise informacija ovde

Ronilaci_kompjuter
Dubinometar
Dubinomer je instrument koji pokazuje trenutnu i maksimalnu dubinu. Neophodan je (minimum jedan u ronilačkom paru ili grupi). Dok se dubina povećava, kazaljka se pomera gurajući pred sobom drugu kazaljku. Kada se dubina smanjuje, primarna kazaljka se kreće ka nižim vrednostima, a sekundarna ostaje na mestu i pokazuje maksimalnu ostvarenu dubinu.
Manometar
Manometar se priključuje na izvod visokog pritiska (HP - prvi stepen regulatora) i kad je ventil boce otvoren, pokazuje koliki je pritisak vazduha u boci. Važno je da ventil boce bude otvoren do kraja, jer se u protivnom može desiti da manometar ne očitava tačnu vrednost. Na svakom manometru je jasno označena rezerva, obično prikazana crvenom bojom. Kada vam manometar u toku ronjenja pokaže da ulazite u rezervu, to je znak da se ronjenje prekida i lagano kreće u izron. Poželjno je da manometar bude pregledan i lako vidljiv čak i u uslovima slabije vidljivosti (npr. da ima fluorescentnu pozadinu).

Ronilacki_kompas
Ronilački kompas je isti kao i kompas koji se koristi na kopnu, samo što je vodootporan. Služi za orijentaciju pod vodom i nije uvek neophodan, mada je korisno imati ga. Čak i u uslovima dobre vidljivosti i poznatog terena može doći do promene vremenskih uslova, struje ili nekog drugog faktora koji utiče na vidljivost u vodi.
Ronilacki_sat
Ronilački sat služi za merenje proteklog vremena ali i za orijentaciju pod vodom (na primer, krećete se 5 minuta u jednom pravcu, 5 minuta u drugom itd). Ukoliko je sat analogni, poželjno je da su oznake jasne i fluorescentne, kako bi se videle i u uslovima slabije vidljivosti. Sat bi morao da ima pokretnu koronu (prsten) sa oznakama za minute. Ako se radi o digitalnom satu, poželjno je da ima pozadinsko osvetljenje i funkciju štoperice.Danas postoje satovi koji pored osnovnih funkcija imaju ugrađen dubinomer, alarm brzine izrona, nekoliko poslednjih zarona u memoriji itd.

Ronilaci_kompjuter
Konzola
Konzola je kombinacija dva ili više instrumenata u jednom kućištu. U osnovnom obliku, to su manometar i dubinomer ali najčešće se na njoj nalazi i kompas.
Kontrolni_mamometar
Kontrolni manometar služi da na kopnu, pre polaska na ronjenje, proverite pritisak u boci. Radi sigurnosti i kvaliteta ronjenja, boca se proverava pre svakog zarona.

Ronilaci_kompjuter
Ronilački kompjuter menja više instrumenata. U osnovnom obliku, kompjuter ima funkciju sata i dubinomera, a uz pomoć ugrađenog softvera izračunava dekompresione zastanke, površinski interval, ponovljeno ronjenje itd. U memoriji ostaje određeni broj zarona. Novi modeli imaju i funkciju manometra, tj. očitavaju pritisak u boci. Tokom sezone (kada se ronjenja izvode svakodnevno), ronilački kompjuter može koristiti samo jedna osoba.
Podvodna_lampa
Podvodna lampa ne spada u obaveznu opremu ali je ronjenje kvalitetnije i bezbednije ukoliko je imate. Zbog gubljenja boja sa povećanjem dubine, pravi kolorit podvodnog sveta videćete tek kad uključite lampu. Uz to, u uslovima slabije vidljivosti, u olupinama i na noćnim ronjenjima, lampa služi i za signalizaciju. Postoje slabije i jače, veće i manje. One manje obično koriste baterije za jednokratnu upotrebu, dok veće i jače imaju akumulator koji se može puniti.

BCD ili ronilački prsluk

BCD je skraćenica za "buoyancy compensating device", odnosno kompenzator plovnosti. Obično je dizajniran u obliku prsluka, sa samarom i kajševima pomoću kojih se pričvršćuje ronilačka boca. Većina ronilačkih prsluka ima vazdušne kese na leđima, sa strane i napred. Dok se ronilac kreće kroz vodu u horizontalnom položaju, vazduh koji mu pomaže u balansiranju nalaziće se na leđima. Kada je ronilac na površini i kada napumpa svoj prsluk, veći deo vazduha će biti napred i sa strane, tako da će ronilac plutati sa licem na gore.

Vise informacija ovde

Prsluk

Postoji mnoštvo modela ali neke karakteristike su zajedničke svim prslucima: crevo inflatora sa dugmadima za pumpanje/pražnjenje i usnikom koji omogućava manuelno rukovanje, ventili za brzo pražnjenje na ramenu i u Okvir maske - okvir učvršćuje sočivo, telo i kajš maske u celinu i uglavnom se pravi od tvrde plastike. Kajš - ovo je dupli ili jednostruki gumeni ili silikonski kajš koji drži masku priljubljenu uz lice osobe koja je nosi. Dužina kajša, kao i pritisak koji maska vrši na lice, mogu se po potrebi podešavati pomoću kopči. Sočivo - mora biti otporno na grebanje i rasprskavanje i najčešće se pravi od kaljenog stakla. Izbegavajte plastiku koja se lako grebe i magli. Zamagljivanje sočiva se može sprečiti primenom tzv. anti-fog rastvora. Telo maske - telo maske se obično pravi od mekane gume ili silikona, u cilju vodonepropusnog spoja sa licem ronioca. Pokriva oči i nos dozvoljavajući roniocu da zapuši nos kako bi izjednačio pritisak u ušima. Danas postoje i modeli sa ventilima koji pomažu u pražnjenju maske ali nisu neophodni i mogu se zapušiti peskom i sl.dnu leđa i sistem za pričvršćivanje boce. Na većini BCD-a se nalaze džepovi koji mogu poslužiti za nošenje ronilačkih tablica ili pločice za pisanje. Ronioci ih često upotrebljavaju i za skupljanje predmeta tokom ronjenja, uglavnom školjki. Međutim, ukoliko je školjka oštra ili pukne u džepu BCD-a, postoji opasnost da će probiti vazdušnu kesu i time izbaciti BCD iz upotrebe.

* Ako baš morate da nosite školjke u džepovima BCD-a, ne zaboravite da ih odmah nakon zarona izvadite i odložite na neko drugo, prikladnije mesto.

Noviji modeli imaju i džepove koji su predviđeni za nošenje tegova, sa sistemom za brzo odbacivanje, a kod nekih još novijih modela proizvođači su uspeli da inkorporiraju i regulator u ronilački prsluk (tzv. HUB - Human Underwater Breathing System).

Za duži vek BCD-a bitno je da ne dolazi u kontakt sa oštrim predmetima, da se ventili drže podalje od peska i svega što bi moglo da ih zapuši, kao i da se posle svakog zarona ispira čistom, slatkom vodom.

Maske

Maska je neophodna da bi se jasno videlo pod vodom, i uglavnom se sastoji iz četiri glavna dela.

Okvir maske - okvir učvršćuje sočivo, telo i kajš maske u celinu i uglavnom se pravi od tvrde plastike.

Kajš - ovo je dupli ili jednostruki gumeni ili silikonski kajš koji drži masku priljubljenu uz lice osobe koja je nosi. Dužina kajša, kao i pritisak koji maska vrši na lice, mogu se po potrebi podešavati pomoću kopči.

Sočivo - mora biti otporno na grebanje i rasprskavanje i najčešće se pravi od kaljenog stakla. Izbegavajte plastiku koja se lako grebe i magli. Zamagljivanje sočiva se može sprečiti primenom tzv. anti-fog rastvora.

Telo maske - telo maske se obično pravi od mekane gume ili silikona, u cilju vodonepropusnog spoja sa licem ronioca. Pokriva oči i nos dozvoljavajući roniocu da zapuši nos kako bi izjednačio pritisak u ušima. Danas postoje i modeli sa ventilima koji pomažu u pražnjenju maske ali nisu neophodni i mogu se zapušiti peskom i sl.

Vise informacija ovde

Maska

Postoje različiti tipovi maski. Potražite savet iskusnog ronioca ili instruktora. Osobe koje imaju problema sa vidom mogu ugraditi korektivna sočiva ili nositi kontaktna sočiva.

Silikonska guma se često koristi za telo maske. Ovaj materijal ne izaziva alergije na telu i veoma je izdržljiv. Providni silikon, pored toga, omogućava svetlu da prodre kroz telo maske, dok silikonska guma zadržava fleksibilnost na različitim temperaturama. Pošto se oblici lica razlikuju, treba izabrati masku koja dobro prijanja uz lice, a uz to je i udobna. Da li nova maska dobro prijanja uz vaše lice proverićete tako što ćete je postaviti na lice bez upotrebe kajša i udahnuti kroz nos. Maska koja dobro prijanja trebala bi da ostane na vašem licu sve dok ne izdahnete kroz nos. Onda, pritisnite masku uz koren nosa kako bi utvrdili da li vam smeta.

Potražite maske sa dobrim vidnim poljem, horizontalnim i vertikalnim. U suštini, maske sa manjom zapreminom je lakše prazniti i ređe izazivaju nagnječenja, jer se kod njih lakše izjednačava pritisak (zato se za ronjenje na dah biraju upravo maske manje zapremine). Kada se ne koristi, masku bi trebalo odložiti u odgovarajuću kutiju.

Ronilački noževi

Ronilački nož je obavezni deo ronilačke opreme. Njegova primarna funkcija je da omogući roniocu da se oslobodi (ili da oslobodi drugog ronioca iz grupe) ukoliko se zapetlja u uže, mrežu i tome slično. Njegova sekundarna funkcija je da roniocu posluži kao osnovni alat za probijanje, merenje i zakucavanje. Po tradiciji, noževi su bili veliki i nosili su se na listu ili butini, pričvršćeni kajševima. Danas postoji tendencija da se koriste manji noževi, pričvršćeni na gornji deo ruke ili BCD. Nož mora biti postavljen tako da se može dohvatiti bilo kojom rukom.

Vise informacija ovde

Noz

Drška noža se uglavnom pravi od tvrde ili meke plastike ili od gume i morala bi biti ne-klizajuća. Takođe, trebalo bi da bude dovoljno velika kako bi se nož čvrsto držao i sa rukavicama na rukama. Oštrica se pravi od nerđajućeg čelika kako bi se korozija svela na minimum. Zahteva redovno oštrenje i čišćenje. Malo ulja može sprečiti rđanje oštrice. Pored standardne oštrice za sečenje, korisno je da nož ima i reckavu oštricu, kao i sečice.

Nož se drži u plastičnoj ili gumenoj futroli koja obično ima neki mehanizam za zaključavanje i pričvršćuje se na neki od gore opisanih načina. Neka suva odela imaju specijalni "džep za nož" koji omogućava da se nož pričvrsti bez upotrebe kajševa. Neki ronioci vezuju nož za futrolu pomoću užeta kako bi sprečili njegovo gubljenje. Međutim, dešava se da se ovo uže prekine tokom ronjenja, ukoliko se ne obrati pažnja na vrstu užeta koje je upotrebljeno. Upamtite da je zakonom zabranjeno nositi takve noževe, osim tokom ronilačke akcije.

08

Peraja

Peraja služe da bi se ronilac kroz vodu kretao samo pokretima nogu, što ruke ostavlja slobodnim. Peraja se sastoje iz dva dela: cipele i radne površine. Cipela mora biti napravljena od mekane gume kako bi se obezbedila maksimalna udobnost. Površina radnog dela peraja nije iste tvrdoće u svim delovima, što omogućava bolje prenošenje efekta rada nogu i stopala. Za samu radnu površinu i bočne ivice koristi se tvrđi materijal, kao što su jedinjenja gume, plastike ili fiberglasa. Kod velikog broja modela, na delu radne površine ispred nožnih prstiju nalaze se otvori ili useci koji omogućavaju lakše pokretanje peraja kroz vodu pri povratnom zamahu.

Vise informacija ovde

Peraja

Pošto peraja koja zadovoljavaju sve kriterijume za plivanje u bazenu možda nisu najpogodnija za upotrebu u otvorenoj vodi, i obrnuto, mnogi ronioci poseduju dva para peraja : jedna za ronjenje i jedna za bazen.

Postoje dve vrste peraja: sa otvorenom petom (ili radna peraja) i sa zatvorenom petom (fullfoot). Peraja sa otvorenom petom (ili radna peraja) uglavnom imaju veću radnu površinu i napravljena su za nošenje preko ronilačkih čizmica ili ronilačkih čarapa, za upotrebu u otvorenoj vodi (ovu vrtsu peraja uvek probajte preko čizmice). Velika i/ili kruta površina daje veći potisak ali zahteva i veću snagu.

Peraja sa zatvorenom petom ili "fullfoot" (za upotrebu na bazenu i prilikom ronjenja na dah) su manja i imaju odgovarajuću gumenu cipelu koja se obuva direktno na stopalo. Mogu se dodatno obezbediti upotrebom gumenih Y-kajševa koji se postavljaju oko članka ili pete.

02

Regulatori

Ronilački regulator se sastoji od prvog i drugog stepena i creva koje ih povezuje. Prvi stepen se montira na ventilsku grupu boce i njegova funkcija je da visoki pritisak spusti na tzv. među-pritisak koji vlada u crevu regulatora (obično 7-12 bara + pritisak okoline). Na prvom stepenu se nalaze izvodi visokog (HP - high pressure) i niskog (LP -low pressure) pritiska.

Vise informacija ovde

Regulator

Na izvode visokog pritiska se montiraju manometri i ronilačke konzole, dok izvodi niskog pritiska služe za primarni i sekundarni regulator ("oktopus"), BCD crevo i suvo odelo.

Po karakteristikama prvog stepena, regulatori se dele na klipne i membranske i na balansirane i nebalansirane. Balansirani regulatori će ronioca snabdevati istom količinom vazduha bez obzira na pritisak u boci, dok će kod nebalansiranih ronilac osetiti veći otpor pri disanju kada pritisak u boci opadne.

Drugi stepen je zapravo kućište na kome se nalazi usnik. Mehanizam je dizajniran tako da se vazduh dozira "na zahtev", odnosno regulator daje vazduh samo pri udahu. Kod izdaha, drugi stepen usmerava mehuriće vazduha levo i desno od usnika, tako da što manje smetaju roniocu. Na kućištu se nalazi i dugme za forsiranu dostavu. Pritiskom na ovo dugme aktivira se stalno isticanje vazduha.

Regulator predstavlja deo opreme od koga zavisi život ronioca i  pravilno održavanje je od izuzetne važnosti. Pokušajte da izbegnete mehaničke udare ili spuštanje regulatora u pesak i tome slično. Mora se ispirati čistom slatkom vodom posle svakog zarona, a zaštitna kapa prvog stepena mora uvek biti na njemu (skida se neposredno pre montiranja na bocu i vraća odmah nakon raspremanja boce). Takođe, štitnici za creva predstavljaju vrlo koristan dodatak, s obzirom da sprečavaju savijanje na mestima gde crevo ulazi u metal i gde najčešće dolazi do oštećenja.

Tegovi

Mokro ili suvo ronilačko odelo povećaće plovnost ronioca, tako da upotreba ronilačkih tegova postaje neophodna u cilju postizanja neutralne plovnosti. Ovo se postiže nošenjem olovnih tegova oko struka, na odgovarajućem pojasu za tegove.

Vise informacija ovde

Tegovi

Vitalni deo pojasa je kopča. Ona mora imati mogućnost brzog otpuštanja, kako bi ronilac, samo u situaciji izuzetne hitnosti, postigao pozitivnu plovnost brzim odbacivanjem tegova. Ovim je omogućeno i lakše skidanje pojasa sa tegovima nakon zarona, prilikom ulaska u čamac. Postoji mnogo vrsta brzo-otpuštajućih kopči, a vi potražite onu koja se lako otvara čak i sa ronilačkim rukavicama i hladnim rukama i koja se bojom razlikuje od ostalih kopči vaše ronilačke opreme. Trebalo bi da omogući brzo i lako uklanjanje pojasa, bez zadržavanja. Izbegavajte pojaseve koji su predugački ili prekratki. Najpopularniji pojasevi koji se danas koriste su pojas sa livenim tegovima i pojas sa džepovima. Prvi se sastoji od livenih olovnih tegova koji se nižu na pojas. Drugi je zapravo prazan fabrički pojas sa džepovima u koje se smeštaju kesice sa olovnim kuglicama (tzv. sačma) i prijatniji je za korišćenje.

Veoma je bitno da nikada ne koristite više tegova nego što vam je stvarno potrebno. Čest problem, kod velikog broja ronilaca, predstavlja preopterećenost. Upamtite da količina potrebnih tegova zavisi od vrste ronilačkog odela koje koristite i od toga da li se zaron odvija u slanoj ili slatkoj vodi.

Kod nekih suvih odela upotreba tegova koji se nose oko članaka pomaže u održavanju horizontalnog položaja u vodi. Ovo pomaže u sprečavanju okretanja i samim tim, opasnog brzog izrona sa stopalima okrenutim ka površini.

Jedan od razvojnih pravaca tehnologije tegova je njihova integracija u BCD prsluk. Kod ovog sistema tegovi se otpuštaju povlačenjem za to predviđene kopče.

04

Ronilačko odelo

Ronilačko odelo štiti ronioca od: hladnoće, mehaničkih povreda, zagađenja i opasnih stvorenja: Mokra, polusuva i suva odela

Mokra i polusuva ronilačka odela zadržavaju tanak sloj vode između odela i tela ronioca, koji se zagreva i time pruža termičku zaštitu. Ukoliko je odelo veće i ne prijanja kako treba, topla voda će se stalno zamenjivati hladnom, što će rezultovati umanjenom toplotnom izolacijom. Nije neophodna specijalna obuka pre upotrebe u otvorenoj vodi.

Suva ronilačka odela su vodo-otporna odela sa posebnim kragnama i manžetnama koje (u teoriji) u potpunosti sprečavaju ulazak vode. Izolaciju pruža topla odeća koja se nosi ispod suvog odela, u zavisnosti od tipa. Suva odela su mnogo toplija od mokrih jer je vayduh bolji izolator od vode. Pošto se suva odela koriste i za kontrolu plovnosti, neophodna je obuka pre upotrebe u otvorenoj vodi.

Vise informacija ovde

Odela
Ronilacka odela
Tip Materijal Osobine Komentar
Mokro odelo Zatvoreno-ćelijska, razvučena neoprenska pena. Nema posebnih ojačanja na vratu i zglobovima. Sa integrisanom kapuljačom ili bez nje. Pozitivno plovno. Plovnost se menja u zavisnosti od dubine, usled sabijanja materijala. Za ronjenje u hladnijim vodama (Jadran) obično se koristi odelo debljine 5-7mm, što može ograničiti pokretljivost. Može biti jednodelno i dvodelno. Odelo slabo štiti od hladnoće izvan vode, posebno na vetru, pa se preporučuje nošenje dodatne zaštite (n.p. kabanica). Dugo se suši. Lako je izvršiti manje popravke. Može se nositi uz ronilačke rukavice i čizmice.
Polusuvo odelo Zatvoreno-ćelijska, razvučena neoprenska pena sa posebnom kragnom i manžetnama na zglobovima ruku i nogu. Kapuljača integrisana. Pozitivno plovno. Plovnost se menja u zavisnosti od dubine, usled sabijanja materijala. Kao i prethodno. Dodatna zaštita u vidu kragne i manžetni sprečava proticanje vode kroz odelo.
Membransko suvo odelo Obično troslojno (najlon/guma/najlon) ili od vulkanizirane gume. Kragna i manžetne su obično od elastične gume. "Suvi" rajsfešlus preko ramena ili duž trupa, sa integrisanim čizmicama. Nema pozitivne plovnosti. Mora se nositi dodatna odeća ispod odela. Odlična termička zaštita u vodi i van nje. Kratko vreme sušenja. Malo manje otporno na mehanička oštećenja i teže se popravlja od neoprenskih odela. Odlična pokretljivost izvan vode. Neka usporavaju u vodi. Mogu zahtevati upotrebu tegova na nogama. Skuplja su od mokrih i polusuvih odela.
Neoprensko suvo odelo (standardno) Zatvoreno-ćelijska, razvučena neoprenska pena. "Suvi" rajsfešlus preko ramena ili duž trupa, sa integrisanim čizmicama. Kragna i manžetne od gume ili neoprena. Pozitivno plovno. Mora se nositi dodatna odeća ispod odela. Plovnost se menja u zavisnosti od dubine, usled sabijanja materijala. Odlična termička zaštita u vodi i van nje. Dug period sušenja. Istrajno i vrlo otporno na mehanička oštećenja. Manje popravke se lako vrše. Umanjena pokretljivost izvan vode. Manji otpor u vodi. Skuplja su od mokrih i polusuvih odela.
Neoprensko suvo odelo (presovano ili komprimovano) Komprimovana ili presovana razvučena neoprenska pena. "Suvi" rajsfešlus preko ramena ili duž trupa, sa integrisanim čizmicama. Mala pozitivna plovnost. Mora se nositi termičko pod-odelo. Odlična termička zaštita u vodi i van nje. Srednje vreme sušenja. Istrajno i vrlo otporno na mehanička oštećenja. Manje popravke se lako vrše. Odlična pokretljivost. Umanjen otpor u vodi. Skuplja su od mokrih i polusuvih odela.

Temperatura vode C Vreme preživljavanja plivača bez zaštitnog odela Vreme preživljavanja u mokrom ronilačkom odelu
4 2 h 10-50 h
10 4 h 50
16 8 h